Следећи кључни фактори морају се узети у обзир приликом одабира манганског песка филтера Медији:
Садржај мангана: Манган у манганском пешчаном филтеру треба да буду углавном у облику манганског оксида. Садржај мангана диоксида (Мно₂) један је од кључних фактора који одређују његове перформансе. Када садржај мангана диоксида није мањи од 35%, манган песак филтер се могу користити и за уклањање гвожђа подземне воде и уклањање мангана подземне воде; Када је садржај између 20% и 30%, углавном се користи за уклањање гвожђа подземне воде; Не треба користити мангански рудни песак са садржајем мањим од 20%.
Физичка својства:
Густина: Просечна густина природних мангана пешчана филтера је обично између 3,2 г / цм³ и 3,6 г / цм³. Ако не постоје посебни захтеви, може се одабрати према овом опсегу.
Величина честица: Величина честица манганског пешчаног филтера треба да буде у одређеном распону како би се осигурао добар ефекат филтрације и флуидност. Обично је минимална величина честица 0,5 мм до 0,6 мм, а максимална величина честица је 1,2 мм до 2,0 мм.
Брзина паузе и стопа хабања: не би требало да буде већа од 3% да би се осигурала трајност филтер материјала током употребе.
Растворљивост у хлороводоничној киселини: не би требало да буде већа од 3,5% да би се смањила губитак растварања филтерског материјала током употребе.
Садржај блата: не би требало да садржи видљиво тло, шкриљасти и стране остатке, а садржај блата не би требало да буде већи од 2,5%.
Прилагодљивост квалитета воде: садржај гвожђа и мангана у подземним водама у различитим регионима је другачији, тако да је потребно да одаберете одговарајуће филтерске материјале према стварним условима квалитета воде.
Безбедност: Водени испирање филтерског материјала не би требало да садржи токсичне и штетне материје људском органу како би се осигурала сигурност третиране воде.
Садржај осталих компоненти: Поред мангана диоксида, мангански материјал за песак такође садржи и друге компоненте као што су силицијум диоксид (сијо "и гвожђе. Садржај ових компоненти ће такође утицати на перформансе филтерског материјала. На пример, садржај силиконског диоксида обично се контролише између 17% и 20% за одржавање стабилности и трајности филтерског материјала.
